FINANSIJSKI MENADŽMENT

Velike promene i neizvesnost u okruženju potencirali su značaj finansijskog menadžmenta, čija je osnovna uloga u donošenju i realizaciji poslovnih odluka. Finansijski menadžer u uslovima neizvesnog i promenljivog okruženja mora biti koordinator i kontrolor prilikom donošenja poslovnih odluka, uz punu saradnju sa menadžerima iz ostalih sektora.

Samim tim, finansijski menadžment treba da vodi glavnu ulogu u definisanju i ostvarivanju finansijskih ciljeva firme. Odgovornosti finansijkog menadžmenta su vezane za ostvarivanje sledećih aktivnosti:

1. Finansijska analiza i planiranje
2. Investicione odluke
3. Odluke o načinu finansiranja, i strukturi kapitala
4. Upravljanje obrtnim kapitalom, i
5. Upravljanje rizikom u cilju zaštite aktive

Efikasnost i delotvornost finansijske politike, kao jedan od osnovnih elemenata upravljanja finansijama preduzeća, pokazuje finansijska analiza. Rezultati finansijske analize značajni su za formiranje adekvatne finansijske politike. Finansijka politika, kao sastavni deo ukupne poslovne politike preduzeća, predstavlja osnovu upravljanja finansijama preduzeća.

Osnovni cilj finansijske politike je povećanje finansijske sposobnosti preduzeća. Finansijska sposobnost preduzeća ima kratkoročnu i dugoročnu komponentu.

Kratkoročna komponenta odnosi se na sposobnost plaćanja dospelih obaveza, odnosno na likvidnost preduzeća. Sposobnost izmirivanja dospelih obaveza nije samo cilj ka kojem treba težiti, već imperativ. U stabilnim privredama i pravnim sistemima neizmirivanje dospelih obaveza se strogo sankcioniše, sve do konačne likvidacije preduzeća. Zbog toga, adekvatnom politikom finansiranja fiksnih sredstava treba sprečiti probleme koji se mogu pojaviti u pogledu likvidnosti.

Dugoročna komponenta finansijske sposobnosti preduzeća odnosi se na finansijsku strukturu i sposobnost investiranja i uvećanja imovine što se odražava na rentabilnost poslovanja preduzeća. Najbolji garant razvoja preduzeća jeste donošenje pravih investicionih politika, kao osnovne pretpostavke za izvesnu i sigurnu budućnost preduzeća.

Finansijska politika, koju vodi finansijski menadžment preduzeća, kreira strategije i taktiku finansijskog upravljanja na bazi načela i pravila finansiranja, kako bi se sa poslovno – finansijskog aspekta obezbedili: kontinuitet poslovanja, rast i razvoj preduzeća, i kako bi se maksimalno iskoristili različiti trendovi na finansijskom tržištu.

Finansijski položaj preduzeća uslovljavaju brojni činioci koji međusobno mogu biti konkradiktorni, što dodatno otežava konačno sagledavanje finansijskog položaja preduzeća. Ovaj problem se rešava vremenskim i prostornim upoređivanjem finansijskog položaja preduzeća. Vremensko upoređivanje omogućava sagledavanje dinamike, tj. kretanja ili razvoja finansijkog položaja preduzeća. Prostorno upoređivanje omogućava upoređivanje finansijkog položaja preduzeća u odnosu na finansijski položaj konkurencije, što pruža solidnu osnovu za zaključivanje i izgledima preduzeća za opstanak, rast i razvoj. Pri prostornom upoređivanju finansijkog položaja preduzeća treba voditi računa o izboru reprezenta ili grupe preduzeća sa kojima se vrši upoređivanje, da bi se izbegla opasnost pogrešnog zaključivanja.

Finansijski položaj preduzeća, posmatran sa aspekta predmetnih analiza kvalifikuje se kao:

1. Dobar,
2. Prihvatljiv, i
3. Loš

Dobar je onaj finansijski položaj preduzeća, ako njegova finansijska ravnoteža obezbeđuje likvidnost na dugi rok, ako je njegova finansijska struktura takva da obezbeđuje nezavisnost preduzeća u vođenju sopstvene politike i da istovremeno pruža sigurnost poveriocima, i ako preduzeće može obezbediti finansiranje dela proširene reprodukcije iz sopstvenih izvora finansiranja.

Loš finansijski položaj preduzeća proističe iz narušene finansijske ravnoteže koja ne obezbeđuje održanje likvidnosti na dugi rok, loše finansijske strukture i nemogućnosti da preduzeće finansira prostu reprodukciju iz vlastitih izvora finansiranja.

Prihvatljiv je onaj finansijski položaj preduzeća u kom postoji apsolutna jednakost između dugoročno vezanih sredstava i kvalitetnih izvora (sopstveni izvori uvećani za dugoročni dug), čime se samo obezbeđuje likvidnost ali se ne garantuje i sigurnost jer nedostaje likvidna rezerva. Finansijska struktura kod preduzeća, čiji se položaj kvalifikuje kao prihvatljiv, obezbeđuje mu relativnu nezavisnost, ali ne optimizira rentabilnost sopstvenih ulaganja.
Da bi se sagledala realna i objektivna situacija preduzeća, neophodno je izvršiti finansijku analizu. Finansijska analiza opredeljuje prošlost i sadašnjost poslovanja, a naročito je značajna za predviđanje budućeg finansijkog stanja.

Osnovni cilj finansijske analize je uočavanje i sagledavanje slabosti koje mogu dovesti do problema u preduzeću u budućem periodu i preduzimanje adevkatnih mera za njihovo otklanjanje.

Predmet finansijske analize su finansijski odnosi koji daju odgovore o finansijskom stanju preduzeća, kao npr:

1. Kakva je likvidnost preduzeća?
2. Da li preduzeće ostvaruje profit?
3. Kako menadžment finansira investicije?, itd.

Polazne osnove finansijske analize su osnovni finansijski izveštaji koji obezbeđuju neophodne podatke za realno sagledavanje. Ti izveštaji su:

1. Bilans stanja, i
2. Bilans uspeha

Bilans stanja je izveštaj o finansijkom položaju preduzeća na određeni dan. On izražava stanje sredstava i izvora sredstava. Sastoji se od tabelarnog pregleda aktive i pasive.

Bilans uspeha pokazuje uspešnost poslovanja preduzeća u određenom vremenskom periodu. Umesto aktive i pasive, kao kod bilansa stanja, bilans uspeha sadrži tabelarni pregled prihoda i rashoda, a njihova razlika predstavlja dobit ili gubitak.

Finansijska analiza se može realizovati primenom različitih metoda, i odgovarajućih grupa finansijskih indikatora. Oni se mogu gripusati u nekoliko osnovnih grupa finansijkih pokazatelja. To su:

1. Indikatori vertikalne strukture aktive,
2. Indikatori vertikalne strukture pasive,
3. Indikatori likvidnosti,
4. Indikatori finansijske stabilnosti i sigurnosti,
5. Indikatori aktivnosti,
6. Indikatori rentabilnosti,
7. Indikatori strukture prihoda i rashoda, i
8. Indikatori ekonomičnosti poslovanja

Uskoro nastavak...