Liderstvo

"Uzrok neuspeha mnogih organizacija je previše menadžmenta, a premalo liderstva!"

KO SU LIDERI?
Postavlja se pitanje zbog čega pojedini menadžeri u svojim nastojanjima uspeju, a drugi ne, ili zbog čega neki evidentno kvalifikovani menadžeri u novim uslovima ne ostvare očekivane rezultate? Eksperti veruju da odgovor ne leži u intelektualnoj sposobnosti ili znanju kojim menadžer raspolaže, već u njegovim liderskim osobinama. "Guru" modernog menadžmenta, prof. Piter Draker, prema sopstvenim rečima, za vreme svoje duge profesionalne karijere upoznao je mnogo uspešnih lidera: "Svi su se oni međusobno razlikovali. Neki od njih nisu izlazili iz svoje kancelarije, dok su drugi iz nje često izbivali. Neki su bili izuzetno prijatni (mada ne mnogi), dok su drugi bili kruti i nepristupačni. Jedni su bili brzi i impulsivni, dok je drugima bila potrebna večnost i puno razmišljanja dok ne donesu odluku. Neki su odmah pričali o svojoj porodici, drugi nisu pominjali ništa drugo sem konkretnog posla. Neki su bili odlični slušaoci, ali bilo je i onih koji su pratili samo svoj instinkt. Sve to potvrđuje da ne postoji autentični liderski stil. Ipak, svi su oni imali jednu zajedničku ličnu karakteristiku - a to je da su imali malo ili nimalo "harizme". Oni nisu bili "rođeni" lideri, već su zahvaljujući uspešnom i promišljenom radu postali lideri."

Ipak, svi su oni znali 4 stvari:

1. Lider može biti samo onaj koji ima sledbenike. Svi su oni bili veoma svesni značaja odnosa sa ljudima koji su ih sledili i posvećivali su tom odnosu veliki značaj.

2. Uspešni lideri nisu oni koje ljudi vole ili gledaju sa divljenjem. Uspešni su oni čiji sledbenici rade prave stvari. Liderstvo ne čini popularnost, već rezultati.

3. Svaki korak lidera se pažljivo prati. Zbog toga oni moraju da budu primer drugima.

4. Liderstvo ne čini položaj, titula, privilegija ili novac. Liderstvo je pre svega odgovornost.


Bez obzira na razlike u karakteru, stilu rukovođenja, sposobnostima i interesima, svi oni su se ponašali na sličan način:

1. Nisu počinjali sa pitanjem: "Šta ja želim?", već sa pitanjem: "Šta treba da se uradi?"

2. Sledeće pitanje je: "Šta ja to važno što ja treba da uradim?", u čemu će se najbolje odslikati njihova snaga i uspešnost.

3. Stalno su se pitali: "Šta su misija, vizija i ciljevi organizacije? Šta je to što je čini uspešnom?"

4. Veoma su uvažavali različitost ljudi, i nikada oko sebe nisu okupljali ljude slične sebi. Skoro nikada nisu razmišljali o tome da li im se neka osoba dopada ili ne, ali su bili potpuno određeni i netolerantni kada se postavi pitanje kvaliteta rada, standarda ili vrednosti koje ljudi imaju.

5. Nisu se plašili kvaliteta ili snage svojih kolega - čak su ih glorifikovali. Divan primer je Dale Carnegie, koji je želeo da na njegovom nadgrobnom spomeniku stoji: "Ovde počiva čovek koji je u svom poslu okupljao ljude bolje od sebe."

6. Nastojali su da uvek kada se pogledaju u ogledalo, budu mirne savesti. Na taj način su se branili od najvećeg iskušenja - da umesto pravih rade popularne stvari, ili pak da preduzimaju aktivnosti koje su nekorektne ili zlonamerne.

7. Konačno, svi ovi uspešni lideri nisu bili "propovednici". Bili su ljudi od akcije i pre svega dobri radnici.

Ali, imajući u vidu samo neke od karakteristika uslova u kojima danas živimo (npr. poremećene društvene vrednosti), postavlja se jedno ključno pitanje, a to je da li LIDERI mogu opstati kod nas ?!!!